Osušena hrana postala je jedan od glavnih izvora hrane u američkoj dijeti, tokom prvog svetskog rata kada se Amerika aktivno uključla u rat 1917. šaljući trupe i snabdevajući  Evropu sušenom hranom. Sa trupama je u kontinuitetu slala i sušenu hranu koja je bila velike nutrititivne vrednosti.  Iz tog vremena postoji slogan ,,hrana će dobiti rat,,. Dehidrirana hrana je zauzela svoje mesto u tom sloganu.

Početkom 20-ih, era komešanja, nestao je interes za sušenom hranom, ponovo se pojavljuje potreba 30-ih godina 20. veka u vreme velike depresije. Ljudi nisu mogli da nađu dovoljno sirovine za konzerviranje tako da su se vratili procesu sušenja one hrane koju su imali. Veliki zahtev ratnog snabdevanja hranom doveli su do novog talasa upotrebe sušene hrane  tokom drugog svetskog rata. Hrana je bila racionalno deljena i svaki korak čuvanja hrane je bio važan. Sa racionalnim utroškom šećera i nestankom konzervirane hrane ljudi su u kućnim uslovima sušili hranu da bi je sačuvali. Osušena hrana je bila praktična za snabdevanje trupa ili armije na moru, bila je laka za transport i nije se kvarila.

Osušena hrana nastavljena je da se koristi i danas, kako u vojsci tako i u svemirskom istraživanju. Posle drugog svetskog rata opada interes za čuvanjem hrane u sušenom obliku. Međutim, zbog nestabilnih uslova života ponovo raste interes za osušenom hranom, i ona postaje jedan od najpopularnijh metoda za čuvanje hrane(4^th Edition of the Excalibur`s Preserve It Naturally cookbook, 2012.).